12. februar 2004. god.

Info-bilten ERP KiM 12-02-04

Novi pogledi na bombardovanje Srbije

SAD su legitimisale bombardovanje Srbije na osnovu laznih tvrdnji da je na Kosovu bio genocid. To je propaganda koju treba preispitati, sto se, medjutim, nikada nije dogodilo, kaze svedski mirovni pregovarac za Balkan Bo Pellnas za Dagens Nyheter

Reci kritike nakon pet godina cutanja. Nakon nedavne izjave Helene Rante koja je uzdrmala mit o tzv. masakru u Racku jos jedan Skandinavac odlucio je da progovori, ovaj put o razlozima bombardovanja Srbije 1999. godine. Svedski mirovni pregovarac Bo Pellnas na stranicama dnevnog lista Dagens Nyheter iznosi svoje misljenje da je NATO bombardovanje bilo zasnovano na "americkom mitu o genocidu na Kosovu" Vojna intervencija koja je izazvala brojne civilne zrtve sirom Srbije i intenzivirala sukobe i stradanje na Kosovu i Metohiji sve cesce je pod udarom kritike u zapadnoj stampi.
 

ERP KiM Info-sluzba
Gracanica, 12. februar 2004. godine

U prilogu dostavljamo integralni prevod clanka iz svedskog dnevnika Dagens Nyheter od 8. februara u kome mirovni pregovarac za Balkan Bo Pellnas iznosi novu sliku o bombardovanju Srbije 1999. godine.

http://www.dagensnyheter.se/

Dagens Nyheter, 8. februar 2004.


Mirovni pregovarac za Balkan Bo Pellnaѕ, iznosi novu sliku bombardovanja Srbije:

Naivno verovanje u americki mit o genocidu

SAD su legitimisale bombardovanje Srbije na osnovu laznih tvrdnji da je na Kosovu bio genocid. To je propaganda koju treba preispitati, sto se, medjutim, nikada nije dogodilo. Umesto toga, Svedska je podrzala taj rat. To pokazuje da nas ne interesuju prava naroda, vec da se orijentisemo prema postavljanju velikih zemalja EU. Svedska je kritikovala Busa i rat protiv Iraka, dok se na reakciju Klintona gledalo blagonaklono. Ali, obojica su na istovetan nacin frizirali stvarnost. Na tu temu pise Bo Pellnaѕ, mirovni pregovarac i predstavnik OEBS-a u Beogradu.

Senka rata u Iraku nas navodi na pomisao da se narodna prava tumace onako kako politicki vetrovi menjaju pravac. Nasa vlada je zauzela potpuno drugaciji stav za vreme rata NATO protiv Srbije i americkog rata protiv Iraka. Rat protiv Srbije, 1999. godine, bio je, u skladu sa nasim tumacenjem, prihvatljiv, iako nije vodjen uz podrsku rezolucije UN. S druge strane, vlada se suprostavila ratu protiv Iraka upravo zbog toga sto je vodjen bez mandata UN.

Pre nego sto se uopste pozabavimo uzrocima koji su naveli NATO da zapocnu rat protiv Srbije, trebalo bi najpre preispitati dogadjaje koji su mu prethodili. Na pocetku recimo da srpski predsednik Slobodan Milosevic nije veci krivac i gresnik od Sadama Huseina. Uprkos ratnim zlocinima i drugim teskim prestupima, Miloseviceva krivica je manja.

Uvod u rat se fakticki dogodio 1995. godine u BiH, kada su Srbi u Srebrenici ubili nekoliko hiljada muslimana. Mozda su se Amerikanci vec tada odlucili da odstrane Milosevica. Takodje je i EU izgubila strpljenje prema Srbima. Ali Milosevica je najpre trebalo iskoristiti u cilju implementacije Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Hajka je zapocela kada su SAD Milosevica, na jesen 1998. fodine, primorale da prihvati angazovanje velike posmatracke misije OEBS na Kosovu. Misiju je predvodio americki ambasador V. Voker, koji je imao istinsku proslost CIA, i na cijem celu su bili predstavnici Francuske, Norveske, Rusije, Velike Brotanije i Nemacke.

Spolja gledano, to je bila uobicajena mirovna misija. Medjutim, posmatrano iznutra, misija je obuhvatala i jednu americku obavestajnu celiju, od 50 do 70 ljudi pri vrhovnom stabu, o cijem radu se moze samo spekulisati.

Licno sam ubedjen da su SAD, vec u jesen 1998. godine, saradjivale i podrzavale gerilu kosovskih Albanaca. Oni su predstavljali potencijalnog buduceg saveznika. Naravmo da je tesko za jednu mirovnu misiju da cuva mir u takvom okruznju, kada njeno rukovodstvo aktivno podrzava jednu zaracenu stranu!

Sledeceg puta su Srbi, u februaru 1999. godine, primorani na pregovore u Rambujeu u Parizu, na kojima su kosovski Albanci, na opste iznenadjenje, odbili da prihvate podnete predloge sporazuma o buducnosti Kosova. Dve nedelje kasnije odrzani su drugi pregovori. Do tada su Albanci shvatili poruku i opdmah potpisali sporazum. I na jednim i na drugim pregovorima predsedavala je M. Olbrajt, drzavni sekretar SAD. Srbi su stavljeni u poziciju da biraju izmedju bezuslovnog prihvatanja teksta sporazuma koji je sadrzao pozamasne zahteve ili rat protiv NATO. Ovi pregovori su u stvari uticali na to da pripreme za rat postanu neizbezne.

Svesna teznja Klintonove administracije da progura svoj zacrtani plan, podseca na Busov pristup prema irackom problemu. Milosevicevo arogantno odbijanje potpisavanja sporazuma, govori samo o tome da vise nije bio svestan realnosti. Mozda je verovao da ce Rusi zaustaviti napad na Srbiju putem veta u SB UN.

Kada su pregovori u Parizu prekinuti, mirovna misija OEBS je morala da napusti podrucje Kosova. To je moglo da se protumaci i kao dodatni pritisak na Srbe i kao najava rata SAD i EU protiv Srbije. Posmatraci su poceli da napustaju Kosovo, 20. marta 1999. godine. Do 21. marta, svi su napustili Kosovo. NATO je 24. marta, poceo rat, bez saglasnosti UN. Prve izbeglice, kojih je bio relativno malo, presle su u Makedoniju, 26. marta. Veliki broj izbeglica je tamo dosao tek 1. i 2. aprila.

Najcesce se rat protiv Srbije motivise nastojanjima da se zaustavi humanitarna katastrofa, t.j. proterivanje kosovskih Albanaca. To opravdanje vise nije podlozno sumnji, bez obzira na to sto je masovno proterivanje Albanaca zapoceto celu nedelju posto su pale prve bombe, cime je nastavljeno bombardovanje koje je trajalo 79 dana.
 
Ali, tvrdnja da je do rata doslo usled etnickog ciscenja, predstsavlja prpagandu koju bi mediji trebalo da preispitaju i da se od nje distanciraju.

Rat je poceo 24. marta zbog toga sto Srbi nisu potpisali Sporazum u Parizu i do njega je doslo potpuno nezavisno od dogadjaja na kosovskom terenu. Napad NATO je naknadno dobio opravdanje cemu je doprinela Miloseviceva zla narav, politicko slepilo i neverovatna glupost.

Budimo potpuno jasni. Uprkos masakru u Racku, ne moze se tvrditi da je bilo progona niti genocida pre izbijanja rata. Takva tvrdnja je nelogicna i sama sebe pobija, jer je OEBS na Kosovu imao oko 1200 posmatraca.

(Masakar u Racku: Oko 40 kosovskih ALbanaca je ubijeno u januaru 1999. godine u selu Racak).

Klinton je izmanervisao rat uz znacajnu podrsku NATO i EU. Svi su verovali da ce Rusija staviti veto u SB UN i niko, u tim okolnostima, nije zeleo da prepusti Rusiji uticaj na dalje dogadjaje na Balkanu.

Za vreme bombardovanja je, medjutim, doslo do pukotine u NATO. Francuzi su se protivili nekim vojnim ciljevima SAD, tako sto su plasirali ideju o "dvostrukom ratu": jedan rat koji vodi NATO, a drugi koji vode SAD na osnovu sopstvenih interesa.

To nas navodi na nekoliko zakljucaka. Prvo, Klinton je poput Busa svesno dogadjaje navodio prema zeljenom rezultatu: kapitulaciji ili ratu.

Drugo, Svedsku nisu brinulo prava naroda, vec pozicija velikih zemalja EU. Jedinstvo unutar EU prema ratu protiv Srbije je 1999. godine bilo istovetno nejedinstvu 2003. godine, kada su SAD napale Irak.

Dalje, mozemo smatrati da su svedski mediji ispoljili iznenadjujuce malo ljubopitljivosti. Trebalo bi da se stidi veci broj svedskih urednika zbog opsteprihvacene spremnosti da prihvate americki, a kasnije i svedski stav po kome je rat predstavljao odgovor na proterivanje Albanaca.

Hronoloska razlika izmedju pocetka bombardovanja i pocetka ekzodusa mora biti veoma jasna. U svedskoj kritici prema Busu, Klintonova akcija sagledava se u pozitivnom kontekstu. Moze se zakljuciti da supersila SAD, gleda svoje interese, bez obzira da li je americki predsednik republikanac ili demokrata.

Zajednicko im je to sto su podlozni friziranju istine, istovetnoj propagandi i uticanju na postavljanje drugih drzava putem koriscenja metoda sile.

Danas bi bilo dobro da se podsetimo kako je predsednicki kandidat demokrata i nekadasnji komandant NATO, Vesli Klark, na konferencijama za stampu NATO u Briselu, stalno davao zbunjujuce podatke o ratu.

Skoro je sigurno da ce Slobodan Milosevic biti optuzen za veci broj ratnih zlocina. Uz to, on je bio vodja mafije i pocinio ozbiljne zlocine protiv sopstvenog naroda.

Buduci da je Svedska mala drzava, neophodno nam je da se drzimo striktnih tumacenja prava naroda. Zbog toga je bio dobro utemeljen stav bivseg predsednika vlade Ingvara Karlsona po kome je rat protiv Srbije trebalo da ima mandat UN.

Moze se tvrditi da je bombardovanje stvorilo snazan psiholoski pritisak na Srbe, koji do tada nisu bili neposredno pogodjeni ratnim desavanjima u balkanskim ratovima i da je to ubrzalo smenu vlasti u Srbiji.

Ali se, sa jos vecom sigurnoscu, moze tvrditi da je Milosevic mogao biti zbacen jos ranije da nije doslo do rata koji je, u stvari, u dugom periodu ojacao njegove pozicije.
Hipoteticka istorijska razmisljanja nemaju osnove u izvorima, ali primamljiva su razmisljanja o tome sta bi se dogodilo da je Milosevic zbacen bez rata i da je umesto NATO na kosovskom terenu ostala mirovna misija OEBS. U tom smislu, zalosno je u kolikoj meri je rat uticao na sadasnju situaciju u Srbiji i Kosovu. U proseku je vise od svakog treceg Srbina, u prethodnim izborima, glasalo za ultranacionalisticke partije. Najzad, uprkos svim nasim naporima, dovesce se do kraja postepeno pretvaranje Kosova u evropsku Kolumbiju.

Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
http://www.kosovo.net/erpkiminfo.html

Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2004, ERP KIM Info-Service